2026-04-17T16:29:07.194Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:3:8867 2022-06-03T16:08:41Z 3

Очигледна несразмера у уговорном праву 2021 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/3/8867 https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija160431761489547.pdf?controlNumber=(BISIS)115633&fileName=160431761489547.pdf&id=17036&source=NaRDuS&language=sr D. Marić Сразмерност узајамних давања у двострано обавезним уговорима представља суштину начела еквивалентности, које је једно од основних и најважнијих начела уговорног права. Очигледна несразмера међусобних давања странака је кључан елеменат када је реч о примени института којима се штити начело еквивалентности у двострано обавезујућим уговорима. Без постојања грубе, уочљиво неправичне неједнакости међу престацијама уговорних страна, нема ни примене већине општих института заштите начела еквивалентности. Очигледна несразмера представља конститутиван елемент лезије, али и зеленашког уговора. У оба случаја, њено постојање је нужно у тренутку закључивања уговора. Интересантно је пак да се за постојање очигледне несразмере код зеленашких уговора захтева мања неједнакост узајамних престација него што је то случај са прекомерним оштећењем. То је последица неморалне природе самог уговора, те несавесности која постоји на страни зеленаша. Када је реч о институту промењених околности, објективни елемент овог правног института се суштински огледа у накнадно насталој очигледној несразмери узајамних давања уговорних страна. Прекомерност губитка једне уговорне стране уколико би се захтевало да упркос утицају изванредних и несавладивих околности испуни своју обавезу у неизмењеном облику оправдава одступање од начела pacta sunt servanda. Постоје различити методи утврђивања постојања таквог нарушавања еквиваленције у уговору којe за последицу има његову ништавост, апсолутну или релативну. Историјски посматрано, старији је тзв. математички метод, који предвиђа конкретну, објективно и математички утврдиву границу изнад које несразмера узајамних давања постаје прекомерна. Касније је настао тзв. еластични метод, који није толико егзактан и једноставно примењив, али је знатно прилагодљивији и у појединим случајевима правичнији. Међутим, управо еластичност његове примене оставља већи простор за арбитрерност и злоупотребе. Критеријуми који се узимају у обзир за утврђивање постојања очигледне несразмере су равноправност странака, природа и сврха уговора и висина несразмере између давања уговорних страна. Додатни критеријуми приликом утврђивања да ли је реч о очигледној несразмери јесу висина вредности конкретног прекомерног оштећења, однос фактичког оштећења према вредности преостале имовине оштећене уговорне стране, имовно стање сауговарача, те специфичности друштвеног односа у питању које евентуално оправдавају прихватање мањег степена несразмере и његово подвођење под конкретни правни стандард. Генерална подела критеријума за утврђивање вредности узајамних давања јесте на субјективне (процена вредности престација се врши или према вољи странака или по уверењу суда, на основу његове слободне процене) и објективне (утврђивање тржишне вредности као јединственог стандарда процене). Потоњи су правичнији и егзактнији, те самим тим и шире прихваћени. Објективни критеријум прихваћен је и у нашем праву. Узима се у обзир тржишна цена престације, а у њеном недостатку реална, односно разумна цена. Такође, приликом процене вредности престација се води рачуна не само о узајамним обавезама уговарача у виду чинидбе и противчинидбе, већ и о споредним правима и обавезама. При томе значајну улогу у пракси имају судски вештаци. Суд у пресуди мора да објасни на основу којих чињеница је одлучио да у конкретном случају постоји очигледна несразмера узајамних престација. VIII Циљ нашег истраживања био је да допринесемо стварању свеобухватније слике о очигледној несразмери у уговорном праву како кроз еволутивну, тако и кроз упоредноправну, теоријску и призму практичне примене. Поред тога, у овом раду смо начинили коментаре постојеће легислативе у вези са институтима чији је очигледна несразмера објективни елемент и дали предлоге како би се позитивноправна решења у српском праву могла модификовати са циљем да се њихова примена учини још ефикаснијом. doctoralThesis Pravni fakultet u Novom Sadu 1 393 doktorska disertacija