2026-06-13T03:59:33.021Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:2:8936 2023-12-14T16:59:27Z 2

Културно и црквено – политичка дипломатија˙ у служби аутокефалности Српске православне цркве (1219). Πολιτιστική και εκκλησιαστική - πολιτική διπλωματία˙ αρωγός του αυτοκεφάλου της Σερβικής Ορθοδόξου Εκκλησίας (1219) 2023 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/2/8936 http://www.crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/947/834 Georgios Nektarios Lois Original naziv rada: Πολιτιστική και εκκλησιαστική - πολιτική διπλωματία˙ αρωγός του αυτοκεφάλου της Σερβικής Ορθοδόξου Εκκλησίας (1219) Културно и црквено – политичка дипломатија˙ у служби аутокефалности Српске православне цркве (1219). Културна и црквено-политичка дипломатија често суштински делује као помоћно средство у геополитици. Успех у Никеји 1219. године – стицање аутокефалности – Српске Православне Цркве, дугује се одличној црквено – политичкој дипломатији Светога Саве али и потребама Никејских Византинаца и Цариградске патријаршије који су се налазили тамо због Крсташких ратова. Цариград се налазио у рукама Латина (1204) и царство је било привремено смештено у Никеји. Епирски деспот имао је сепаратистичке тенденције и прижељкивао је престо. Тако су Византинци желели још једног православног савезника с једне стране против Латина а с друге, против јаке конкуренције Епира. У том периоду црквена јурисдикција Србије припадала је Охридској архиепископији. Тако, давањем аутокефалног статуса Српској Цркви слабила је Охридска архиепископија која је административно припадала Епиру. Међутим, допринос Светог Саве и његовог оца краља Стефана Немање (Светог Симеона Мироточивог) за Србију је изузетно значајан у геополитичкој и геоцрквеној самосталности као и пуном прихватању културне традиције Византије. article 20 20 315 323 1820-2446 Crkvene Studije