2026-05-05T21:12:57.904Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:2:8861 2022-06-03T15:44:08Z 2

Начело еквивалентности и прекомерно оштећење у уговорном праву 2015 3 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/2/8861 http://zbornik.pf.uns.ac.rs/zbornik-radova-pravnog-fakulteta-u-novom-sadu/zbornik-radova-pravnog-fakulteta-u-novom-sadu-2015/zbornik-2/357-nacelo-ekvivalentnosti-i-prekomerno-ostecenje-u-ugovornom-pravu D. Marić Суштина начела еквивалентности јесте у једнакости узајамних престација уговорних страна у двострано обавезним уговорима.Ово начело је у Закону о облигационим односима апострофирано као једно од основних начела. Законом су предвиђени и институти примене начела еквиваленције, те је на тај начин слобода уговарања странака ограничена законским оквирима. Заштита еквивалентне вредности престација остварује се посебним правним инструментима, од којих је један од најзначајнијих прекомерно оштећење (laesio enormis). Настанак овог института се углавном везује за римско право у периоду домината. Правила о laesio enormis су се временом мењала. У српском праву, пре доношења Закона о облигационим односима, примењивала су се правила о прекомерном оштећењу из аустријског и српског Грађанског законика. У периоду од педесетих до седамдесетих година двадесетог века посебна правила су важила у домену промета непокретности у друштвеној својини. Средином седамдесетих година двадесетог века законима су уведена правила о апсолутној еквивалентности престација при промету непокретности. Законо облигационим односима је прихватио принцип приближне вредности престација. Српски законодавац се одлучио за примену еластичног метода утврђивања несразмере вредности престација, те у законском опису прекомерног оштећења користи описни појам „очигледна несразмера“. Како би постојало прекомерно оштећење, нужно је да је сразмера очевидна и несумњива, а да ли је то случај је фактично питање о ком одлучује суд. Иако је на основу законског решења јасно да очигледна несразмера престација мора да постоји у тренутку закључења уговора, у теорији и пракси су се јавила бројна спорна питања у вези са применом овог правила. У теорији су такође постојала опречна мишљења о томе да ли је прекомерно оштећење у суштини мана воље, те да ли је његова последица апсолутна или релативна ништавост уговора. article 10.5937/zrpfns49-8383 49 2 889 908 0550-2179 Zbornik radova pravnog fakulteta u Novom Sadu