2026-05-20T00:19:15.844Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:2:379 2013-10-29T09:37:17Z 2

Upravni ugovor u nemačkom pravu 2008 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/2/379 Kostić M. U pravnoj teoriji i praksi ovaj ugovor je najviše raspravljan, a time i uobličavan, u francuskom i nemačkom pravu. Ova dva modela imaju niz slučnosti ali i bitnih razlika. Na primer, jedna od razlika se uviđa još u samoj definiciji pojma: po francuskom pristupu, označava dvostrani pravni akt koji država (odnosno relevantni organ, javnopravno lice ili javnopravna korporacija) zaključuje sa trećim licem (fizičkim, pravnim licem ili izvesnim državnim organom) radi realizacije nekog cilja od šireg društvenog interesa. Dakle, vidimo da francuska struja precizira da makar jedan od subjekata ugovarača uvek mora biti javni subjekt. Ugovor koji je sklopljen između dva subjekta privatnog prava ne može biti definisan kao upravni ugovor. Takođe, pored karakteristicnog javnog subjekta, i sam cilj upravnog ugovora je veoma specifičan i bitan je element određivanja same prirode ugovora. Cilj mora biti usmeren prema širem, opštem društvenom interesu . Po nemačkom modelu, radi se o posebnoj vrsti ugovora kojim se na osnovu saglasnosti volja strana ugovornica stvaraju, menjaju ili ukidaju javnopravni odnosi. Sama definicija ne sadrži preciznije određenje samih ugovornih strana, iz čega se može tumačiti da obe strane ugovornice mogu biti i samo privatnopravni subjekti . Međutim, u duhu Zakona o upravnom postupku u celosti, a posebno članova 1 i 9, vidimo da se i nemački zakonodavac na neki način opredeljuje za varijantu da jedna strana ugovornica treba da bude javna vlast . Za razliku od upravnog akta, kao tipične pravne forme uobličenja delatnosti uprave koja se manifestuje u jednostranom odlučivanju u konkretnom slučaju, upravno pravni odnos zasnovan na upravnom ugovoru nastaje saglasnošću dve volje ili više volja. Saglasnošću tih volja definisana su osnovna prava i obaveze iz konkretnog upravnog odnosa, i sve strane ugovornice su dužne da ostvaruju svoje obaveze koje proističu iz ugovornih klauzula. Načelno, obaveze su lične prirode, pa se samo izuzetno mogu prenositi na druga lica. Jedno od karakterističnih prava iz upravnog ugovora, koji se sklapa između javnog i privatnog subjekta, je pravo na ubiranje novčane dobiti po osnovu realizacije ugovora, što u stvari predstavlja njegovu vrednosnu dobit, koja je i bila motiv zasnivanja ugovornog odnosa . article 57 7-8 443 453 0350-0500 Pravni život