<?xml version="1.0" encoding="UTF-8" standalone="yes"?>
<OAI-PMH xmlns="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xmlns:dim="http://www.dspace.org/xmlns/dspace/dim" xsi:schemaLocation="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/ http://www.openarchives.org/OAI/2.0/OAI-PMH.xsd">
    <responseDate>2026-06-10T23:13:18.405Z</responseDate>
    <request verb="GetRecord" identifier="ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:2:3316" metadataPrefix="dim">http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai</request>
    <GetRecord>
        <record>
            <header>
                <identifier>ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:2:3316</identifier>
                <datestamp>2015-09-13T21:52:47Z</datestamp>
                <setSpec>2</setSpec>
            </header>
            <metadata>
                <dim:dim>
                    <dim:field mdschema="dc" element="title" lang="en">Осврт на поједине аспекте кривичноправне регулативе мобинга у европском законодавству</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="date" qualifier="issued">2013</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="identifier" qualifier="udc">34</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="identifier" qualifier="uri">http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/2/3316</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="identifier" qualifier="uri">http://www.diplomacy.bg.ac.rs/eZakon_all_sr.php#</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="contributor" qualifier="author" authority="orcid::0000-0001-8502-2038" confidence="-1">Ž. Spalević</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="contributor" qualifier="author" authority="id:10984" confidence="-1">Ж. Бјелајац</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="contributor" qualifier="author" authority="id:10985" confidence="-1">Л. Братић</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="description" qualifier="abstract">У казненом праву европских земаља, осим у Француској, не постоји посебна инкриминација мобинга. Међутим, то не значи да су понашања дефинисана индикаторима мобинга нужно допуштена. Уколико су радње мобера садржане у неком од описа бића постојећих казнених дела, биће забрањене. То нас даље упућује на закључак да казненоправне одредбе у европском законодавству пружају могућност казненог санкционисања неких од индикатора мобинга. На основу Резолуције Европског парламента о узнемиравању на радном месту, чињеница је да се све радње мобера могу свести на четири негативне активности: насиље, злостављање, напаствовање и вређање, те да се исте сматрају индикаторима самог мобинга. Изостанак судске праксе у вези са казненим делима у којима су садржани индикатори мобинга, пред законодавца и струку поставља питање у ком смеру треба градити превенцију од злостављања на радном месту. Имајући у виду судску праксу Немачке, Италије и других европских земаља, чињеница је да је Казнено право крајње средство за којим треба посегнути код сузбијања злостављања на раду. Сврха покретања и вођења казненог поступка огледа се у остваривању његовог примарног циља, а то је: утврдити да ли је извршено дело казнено дело; ко је извршилац; да ли је крив и ако је крив, јесу ли испуњени услови за изрицање казненоправне санкције. Органи кривичног гоњења прикупљају потребне изворе сазнања о казненом делу, извршиоцу, али и о другим чињеницама и околностима које могу бити или јесу од важности за законско решење конкретног казненог дела. Међутим, када се ради о откривању и прикупљању података о казненим делима са елементима мобинга и њиховом извршиоцу, такво истраживање додатно је отежано чињеницом да се ради о делима извршеним у четири ока. Иста отежава доказивање самог мобинга. Сходно томе, жртвама мобинга се предлаже да воде лични дневник догађања, приватно технички сниме разговор са извршиоцем, те успоставе и чувају писану кореспонденцију са мобером. Предлози су са практичне стране корисни, међутим са становишта казненоправне теорије и праксе отварају бројна питања и расправе у подручју доказног права. Посебно је спорно могу ли се поменута средства користити у казненом поступку, и уколико могу, од којих критеријума ваља поћи при оцени законитости сазнања до којих се дошло помоћу таквих средстава. У раду ће се то питање детаљније анализирати на примеру сваког појединог претходно поменутог средства. </dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="type">article</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="citation" qualifier="issue">45-46</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="citation" qualifier="spage">69</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="citation" qualifier="epage">86</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="identifier" qualifier="issn">1451-3188</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="source">Evropsko zakonodavstvo</dim:field>
                </dim:dim>
            </metadata>
        </record>
    </GetRecord>
</OAI-PMH>
