2026-07-11T12:59:49.377Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:2:12082 2026-07-05T14:07:04Z 2

Историјско-правни поглед на Устав Прве француске републике и извршну власт у Другој француској републици 2026 342.51(44)"1848" http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/2/12082 https://fifa.pr.ac.rs/zbornik_radova_filozofskog_fakulteta_u_pristini/ М. Рапајић Ž. Spalević У овом раду указује се на главне концепцијске карак-теристике Устава Прве француске републике из 1793. године, тзв. Монтањарског устава, који никада није ступио на снагу. Њиме је проглашен суверенитет народа и укинут цензитарни режим, пошто је уведено опште право гласа. Органи власти предвиђени Монтањарским уставом били су Народна скупштина, Извршни савет, старешине органа Републике и Касациони суд. Општи поглед на Монтањарски устав може се описати на следећи начин – једна беспомоћна влада потчињена законодавном телу, законодавно тело потчињено народу, народ господар својих представника и судија њиховог рада. То је коначан образац у којeм се сажима Устав од 1793. године. У централном делу рада реч је о позицији извршне власти на основу Устава Друге француске републике, установљене 1848. године. Овај основни општи правни акт, који је трајао четири године, инаугурисао је инокосног шефа државе, који се бира на период од четири године, без могућности оменталног реизбора. Луј Наполеон Бонапарта, председник, имао је значајна овлашћења и због непосредног избора, што је иначе карактеристична црта председничког система организације власти. Председник је, ипак, Уставом био ограничен министарским премапотписом, али је имао и овлашћење да именује и опозива министре. Акти председника за које се није захтевао премапотпис да би били правно ваљани представљали су оне акте којим шеф државе именује или смењује министре. Оваквим институционалним решењем установљена је специфична зависност шефова управних ресора према државном поглавару. Међутим, уставно није била прописана одговорност чланова Владе Парламенту. Оваква концепција извршне власти личила је на америчку. Ипак, у раду се питамо каква је природа извршне власти према Уставу Француске из 1848. године. Коначно, указује се да је на историјској позорници уставности овде било речи о посебном мешовитом систему власти са усмереним уставно-правним погледом на председнички систем Сједињених Америчких Држава. Ипак, краткотрајност Друге француске републике измиче прецизном закључку о правној природи овог уставно-политичког система. article 10.5937/zrffp56-62964 56 2 156 177 0354-3293 Зборник радова Филозофског факултета у Приштини