<?xml version="1.0" encoding="UTF-8" standalone="yes"?>
<OAI-PMH xmlns="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xmlns:dim="http://www.dspace.org/xmlns/dspace/dim" xsi:schemaLocation="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/ http://www.openarchives.org/OAI/2.0/OAI-PMH.xsd">
    <responseDate>2026-04-17T17:53:25.300Z</responseDate>
    <request verb="GetRecord" identifier="ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:1:9395" metadataPrefix="dim">http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai</request>
    <GetRecord>
        <record>
            <header>
                <identifier>ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:1:9395</identifier>
                <datestamp>2023-05-24T13:16:48Z</datestamp>
                <setSpec>1</setSpec>
            </header>
            <metadata>
                <dim:dim>
                    <dim:field mdschema="dc" element="title" lang="en">ОДНОС НАЧЕЛА ЕКВИВАЛЕНТНОСТИ И ДРУГИХ ОСНОВНИХ  НАЧЕЛА У ЗАКОНУ О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="date" qualifier="issued">2023</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="identifier" qualifier="udc">347.44</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="identifier" qualifier="uri">http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/1/9395</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="contributor" qualifier="author" authority="orcid::0000-0001-7435-7326" confidence="-1">D. Martinov</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="description" qualifier="abstract">Како би се проникло у потпуности у правну природу и суштину начела једнакости узајамних давања уговорних страна, нужно је испитати повезаност овог начела са другим основним начелима. Јасно је да постоји велика испреплетаност базичних принципа уговорних права. Тако је врло тешко замислити захтев који је више праведан и правичан од захтева да су престације уговорних страна у двострано обавезним уговорима приближно једнаке, или бар сразмерне вредности.
Поступање у складу са начелом једнакости узајамних давања је у својој бити савесно и поштено, те омогућава суштинску економску и уговорну равноправност уговорних страна у двострано обавезним уговорима. Вршењем права из облигационих односа супротно циљу због ког је оно успостављено или признато крши се и начело еквивалентности, јер је корист вршиоца права непостојећа или евидентно несразмерна у односу на штету која се другом на тај начин чини. Аутономија воље приликом склапања уговора је ограничена, али не и искључена правилима о еквивалентности узајамних давања – ова
два начела се међусобно допуњују. Све ово нам указује на суштину начела еквивалентности као начела који носи обележја система облигационог права као целине.</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="type">conferenceObject</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="citation" qualifier="spage">403</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="citation" qualifier="epage">416</dim:field>
                    <dim:field mdschema="dc" element="source">Tematski zbornik radova sa Međunarodne naučne konferencije Pravo između ideala i stvarnosti</dim:field>
                </dim:dim>
            </metadata>
        </record>
    </GetRecord>
</OAI-PMH>
