2026-05-18T01:47:17.308Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:1:9138 2022-10-14T09:15:49Z 1

Tržište kapitala 2022 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/1/9138 https://idn.org.rs M. Hadžić Srbija je nakon duboke krize tokom 1990-tih, brzog rasta u prvoj fazi tranzicije, bila suočena sa stagnacijom u periodu 2009-14., da bi nakon toga ušla u period ekonomskog oporavka, uspela da stavi pod kontrolu javni dug i dug prema inostranstvu i obezbedi makroekonomsku stabilnost. Tokom pandemije preduzete su mere za stimulisanje rasta, koje su amortizovale recesiju, ali po cenu narušavanja stabilnosti. U narednom periodu projektovani rast bi mogao biti 2-3% godišnje, a za poželjni još brži rast neophodno je obezbediti dalje restruktuiranje i nastavak tržišnih reformi. Osnovno ograničenje srpske ekonomije u razvojnom pogledu je nedovoljnost štednje i investicija. Upravo su investicije u periodu 2009-14. bile najviše pogođene, jer je došlo do trenda njihovog opadanja zbog pogoršanja performansi poslovanja, uz naglašeni problem plasmana i stagnaciju kreditiranja. Predkrizni nivo investicija samo je delimično dostignut, a još je uvek nizak obim investicija po preduzeću i po zaposlenom, efikasnost investicija niska, a struktura nepovoljna. Generalno, nizak stepen investicione aktivnosti se može objasniti makroeokonomskom nestabilnošću u pretežnom delu procesa tranzicije, izostankom podsticaja domaće štednje, nedovoljno razuđenom strukturom finansijskog sektora i nerazvijenim finansijskim tržištem. Učešće investicija u BDP je komparativno posmatrano nisko (oko 1/5, a ocenjuje se neophodnim oko ¼). Nedostatak domaće štednje se nadoknađuje SDI, ali je tu problem njihovo subvencionisanje, racionalnost odlučivanja, uključujući prostornu dimenziju. Ocenjuje se da bi ubrzanje rasta bilo moguće, sa ciljem podizanja domaće štednje na ¼ BDP i investicija na 1/3 BDP, preko stimulisanja investicija putem obezbeđenja makroekonomske stabilnosti, stvaranja povoljnog ambijenta za ulaganje, izjednačavanje domaćih i ino investitora i poreskim stimulansima. Zato je neophodno da se u oblasti javnih finansija snizi subvencionisanje nerestrutuiranih preduzeća, a zauzvrat sredstva preusmere u investiranje infrastrukture, uz čvrsto budžetsko ograničenje, korišćenje JPP i plasmana dužničkih HOV, kao i podizanjem kvaliteta upravljanja i projektni pristup. Mere za podsticanje domaće štednje bi uključivale snižavanje i ukidanje poreskih opterećenja štednje (ukidanje poreza na štednju i kapitalnu dobit od trgovanja HOV), stimulisanje investiranja (poreska umanjenja i oslobađanja) i generalno promenu načina razmišljanja (tretman) prema štednji. Podsticanje daljeg razvoja finansijskog sektora je moguće kroz očuvanje makroekonomske stabilnosti, završetak procesa restuktuiranja i koncentracije banaka, liberalizaciju propisa u bankarstvu i lizingu, uvođenje inovativnih nebankarskih izvora finansiranja privatnog kapitala i fondova rizičnog kapitala. Za brži razvoj finansijskog tržišta neophodna je liberalizacija propisa, poreski stimulansi i razvoj savremenih materijala (HOV) za trgovanje. Tri su otvorena pitanja makroekonomske politike u srednjem roku koja bitno tangiraju cene kapitala. Prvo je pitanje profila monetarne politike, koja je tokom pandemije bila umereno ekspanzivna. Ocenjuje se da je realistično da ona bude restriktivnija, a podizanje ključnih kamatnih stopa se čini dobrim pravcem. Drugo je pitanje politike kursa dinara, za koju se pretpostavlja da će biti nastavljena politika nominalno stabilnog kursa, ali se upozorava da će posledice biti širenje trgovinskog i platnobilansnog deficita i odlaganje restruktuiranja. Treće je pitanje verovatnog nastavka politike deficitnog finansiranja javne potrošnje, uz upozorenje na mogućnost gubitka kontrole nad javnim rashodima i povećanje tereta otplate zbog rasta kamatnih stopa. conferenceObject 18 19 ISBN 978-86-7093-259-3 Okrugli sto, Tranzicija, institucije i ekonomski razvoj Srbije, Knjiga sažetaka,