2026-04-17T17:52:15.690Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:1:7274 2019-06-27T09:28:59Z 1

Rodna ideologija u diskursu mladih 2018 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/1/7274 http://www.antropoloskodrustvosrbije.com/?q=content%2Fglasnik-antropolo%C5%A1kog-dru%C5%A1tva-srbije V. Bošković Dok se rodni poredak definiše kao društveni sistem podela zasnovan na polno-klasnim zadacima, pravima, obavezama, slobodama i ograniĉenjima (Eckert&McConnell- Ginet, 2003: 34), rodna ideologija se definiše kao skup verovanja koji upravlja uĉešćem ljudi u rodnom poretku (Eckert&McConnell- Ginet, 2003: 26). Rodni stereotipi koji utiĉu na stvaranje rodnih ideologija mogu u velikoj meri uticati na pristup komunikaciji kako govornika/ica, tako i slušaoca ili sagovornika/ica (Eckert, McConnell- Ginet, 2003: 197). Stoga se u ovom radu bavimo upravo uticajem rodne ideologije na jeziĉku upotrebu, s posebnim osvrtom na diskurs mladih. S obzirom na to da govorimo o rodnoj podeli, analiziraćemo upotrebu rodno osetljivog i rodno diskriminatornog jezika kod mladih. Nakon teorijskog uvida u pojam jeziĉke ideologije i podelu na egalitarnu i tradicionalnu rodnu ideologiju, rad predstavlja istraţivanje na temu upotrebe rodno osetljivog jezika i rodno diskriminatornog govora kod mladih u skladu sa njihovom rodnom ideologijom. U radu je potvrĊena poĉetna hipoteza da studenti/studentkinje koji neguju tradicionalnu rodnu ideologiju ne koriste rodno osetljiv jezik, dok studenti/studentkinje koji neguju egalitarnu rodnu ideologiju koriste rodno osetljiv jezik u svakodnevnoj komunikaciji. Kljuĉne reĉi: rodna ideologija, rodno osetljiv jezik, rodno diskriminatorni govor conferenceObject 1820-7936 Zbornik radova sa 55. kongresa Antropoloskog drustva Srbije