2026-05-16T00:11:54.949Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:1:6967 2019-05-28T06:15:11Z 1

Hidrogeološki koncept definisanja zona zaštićenih područja 2016 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/1/6967 http://konferencija.futura.edu.rs/dokumentacija/Zbornik%20radova%20sa%20Konferencije%20SOCIJALNE%20I%20EKOLOSKE%20INOVACIJE%20-%20IZAZOVI%20PRIMENJENIH%20NAUKA.pdf T. Čoporda Mastilović B. Vakanjac V. Ristić Vakanjac M. Čokorilo Ilić A. Vitas Svako zaštićeno podruĉje definisano je svojom specifiĉnom biološkom i geološkom raznovrsnošću. Geološka raznovrsnost odnosno Geodiverzitet na prvom mestu podrazumeva razliĉite geološke fenomene koji predstavljaju ţivotno stanište, odnosno biotop za biocenozu, ĉineći tako jedinstvenu ekološku celinu ili jednostavno ĉineći ekosistem. Sa aspekta odrţivosti jednog ekosistema, podzemne vode svakako predstavljaju jedan od znaĉajnih faktora. Cilj rada je da se prikaţe znaĉajnost hidrogeologije pri definisanju zaštićenih podruĉja u okviru karstnih masiva bez obzira da li su u pitanju nacionalni parkovi, parkovi prirode, zaštićena prirodna dobra kao što su karstna vrela, vodopadi... Specifiĉnost karstne izdani je nestabilnost reţima kvantitativnih parametara (nivoi izdani ili isticanje karstnih vrela) ali i kvalitativnih parametara (nagla zamućenja i povećan sadrţaj bakterija usled obimnih padavina ili usled otapanja snega). Drugi problem je promenljivost veliĉine sliva koja je uslovljena hidrološkim uslovima (da li je sušna ili kišna godina). Zatim ĉeste pojave u karstnim masivima su podzemne piraterije, ali i bifurkacije. Sve ovo ukazuje da je od izuzetnog znaĉaja izvršiti detaljna hidrogeološka istraţivanja, a na objektima od interesa u okviru zaštićenog podruĉja uspostaviti monitoring kako kvantitativnih tako i kvalitativnih parametara. Sve ovo sa ciljem odreĊivanja zona prihranjivanja karstne izdani, zatim definisanja predisponiranih pravaca kretanja i na kraju zona dreniranja ove izdani. Samo na ovaj naĉin se moţe definisati podzemna vododelnica, odnosno aktivno slivno podruĉje. Na ovaj naĉin, ukoliko se štiti odreĊeni hidrogeološki objekat (npr karstno vrelo) neophodno je staviti pod zaštitu celo slivno podruĉje. U suprotnom, zaštitom samog objekta, ili stavljanjem pod zaštitu topografske slivne površine moţe dovesti do negativnih posledica. Npr. ukoliko zaštićeno podruĉje odreĊenog prirodnog dobra ne obuhvati zonu prihranjivanja, moţe doću do zagaĊenja same karstne izdani, ili, pošto ovaj deo nije pod zaštitom, moţe neko traţiti eksploataciona prava za odreĊenu koliĉinu vode što bi svakako uticalo negativno na reţim same izdani a kao krajnji ishod moţe biti i presušivanje samog objekta. Dakle poznavanje oblasti prihranjivanja, dreniranja, pravaca kretanja pa samim tim i aktivne površine sliva od presudnog je znaĉaja za odrţivo upravljanje zaštićenim podruĉjima. conferenceObject 160 166 I nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem Ekološke i socijalne inovacije: izazovi primenjenih nauka ISBN: 978-86-86859-50-1