2026-05-09T11:16:02.637Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:1:6966 2019-05-28T06:09:32Z 1

Primena analize hidrograma karstnih vrela u periodima bez padavina - recesione analize 2016 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/1/6966 http://konferencija.futura.edu.rs/dokumentacija/Zbornik%20radova%20sa%20Konferencije%20SOCIJALNE%20I%20EKOLOSKE%20INOVACIJE%20-%20IZAZOVI%20PRIMENJENIH%20NAUKA.pdf V. Ristić Vakanjac S. Milovanović L. Vasić M. Čokorilo Ilić B. Vakanjac Srbija trenutno na raĉun korišćenja podzemnih voda zadovoljava potrebe preko 70% svog stanovništva, od ĉega nešto manje od polovine je na raĉun voda koje se zahvataju iz karstnih izdani. Prednost karstnih izdanskih voda je njihov izuzetan kvalitet, i ĉesto je potrebno samo hlorisanje da prirodna izvorska voda doĊe do krajnjeg koristika. Sa druge strane, nepovoljna karakteristika ovih resursa je njihova osetljivost i uslovljenost meteorološkim uslovima. Dugotrajne kiše, zatim kiše jakih intenziteta i/ili nagla otapanja sneţnog pokrivaĉa mogu da dovedu do kratkotrajnih kvalitativnih promena (npr. naglo povećanje mutniće i bakteriološke neispravnosti vode), što dovodi do povremenih iskljuĉenja izvorišta iz sistema za vodosnabdevanje. Nasuprot kišnim periodima, dugotrajni sušni periodi utiĉu na kvantitativne parametre, taĉnije na deficit voda, a ĉesto se dešava da neki izvori u potpunosti presuše. Poznavanje reţima isticanja karstnog vrela, moţe pomoći u definisanju veza i uslovljenosti reţima karstne izdani pluviografskim reţimom kao i kod ocene rezervi podzemnih voda. Jedna od metoda koja se ĉesto koristi kod analize funkcionisanja karstnih izdani, odnosno proraĉuna njihovih zapremina i rezervi je analiza opadajuće grane hidrograma odnosno recesiona analiza. Ovom vrstom analize se uspostavlja matematiĉka zavisnost izmeĊu isticanja i vremena, na osnovu koje se kasnije mogu izvršiti prognoze izdašnosti vrela nekog predpostavljenog duţeg vremenskog perioda u intervalu bez padavina, kao i odrediti zapremina rezervoara unutar karstnog masiva. Shodno klimatskim promenama koje po svim scenarijima ukazuju na uĉestalije ekstremne dogaĊaje kišnih i sušnih perioda, ova vrsta analize u velikoj meri moţe biti od pomoći pri definisanju moguće regulacije podzemnih voda. Svakako treba naglasiti da bez dovoljno dugih recesionih nizova (period bez padavina od 2-3 meseca i duţe), nije moguće izvršiti kvalitetnu analizu recesione krive. Shodno svemu gore navedenom ukazuje se na neophodnost uspostavljanja monitoringa reţima isticanja karstnih vrela bilo da su kaptirana ili da spadaju u grupu potencijalnih odnosno alternativnih izvorišta, koja u skoroj budućnosti mogu naći svoje mesto u fazi rešavanja potreba za vodosnabdevanje stanovništva. conferenceObject 167 172 Ekološke i socijalne inovacije: izazovi primenjenih nauka ISBN: 978-86-86859-50-1