2026-06-10T19:09:57.857Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:1:5077 2017-04-28T23:20:21Z 1

Uticaj trenera na odnos mladih sportista prema nasilju u sportu. 2012 159.9.072(048) http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/1/5077 http://empirijskaistrazivanja.org/wp-content/uploads/2016/06/Knjiga-rezimea-EIP-2012.pdf D. Popadić LJ. Bačanac Istraživanje je imalo za cilj da ispita koje postupke treneri koriste u radu sa mladim sportistima i koliko su njihovi postupci i stavovi povezani sa sklonošću sportista da opravdavaju nasilje u sportu ili da sami budu nasilni. Ispitivanje je sprovedeno upitnikom na uzorku od 399 mladih sportista oba pola uzrasta od 13 do 17 godina u tri kontaktna timska sporta: košarci, fudbalu i rukometu, u šest regiona u Srbiji. Skoro dve trećine ispitanika (63%) izjavilo je da je tokom protekle sezone doživelo bar jedan od 10 navedenih oblika nasilja trenera prema njima. Sportisti su najčešće bili izloženi kažnjavanju dodatnim vežbanjem (51%), verbalnom nasilju (42%), zahtevima da igraju ili treniraju 132 EMPIRIJSKA ISTRAŽIVANJA U PSIHOLOGIJI neadekvatnim uslovima (16%). Izloženost nasilju nije varirala ni sa polom ni sa vrstom sporta, ali se blago povećavala sa uzrastom (r=0.19, p<0.001). Postojala je izražena tendencija da mladi nasilne postupke trenera ne vide kao nasilje, ne pripisujući im bitne odrednice nasilnog ponašanja: agresivnu nameru, štetu i neopravdanost. Nasilni postupci trenera se po pravilu vide kao opravdani, prouzokovani krivicom samog sportiste i preduzeti za njegovo dobro. Uz to, samo mali broj mladih su spremni da nešto preduzmu kada su izloženi nasilju trenera. Od onih koji su takve postupke doživeli, njih 34.5% (39% dečaka i 25% devojčica, p<0.05) reklo je da ništa nisu preduzeli jer im takve stvari ne smetaju, 34.5% (30.7% dečaka i 42.6% devojčica) rekli su da nisu ništa preduzeli mada su se jako loše osećali, a samo 8,7% je zatražilo zaštitu odraslih. Sportisti koji su češće doživeli nasilje od strane trenera češće su sami bili nasilni prema saigračima i protivnicima (r=0.47, p<0.01) i u većoj meri su opravdavali nasilje u sportu (r=0.16, p<0.01). Tolerantan stav prema nasilju u sportu bio je pozitivno povezan sa nasilnošću sportiste (r=0.32, p<0.01). Sportisti koje su vodili treneri sa dominantno negativnim pristupom u radu (više se služe kritikama i kaznama nego nagradama i pohvalama) pokazivali su tolerantniji stav prema nasilju (F=4.31, p<0.05) i ispoljavali veći stepen nasilja (F=4.40, p<0.05). Pretpostavljeno je da je visoka međusobna povezanost učestalosti različitih oblika doživljenog, opaženog i izvršenog nasilja jednim delom posledica individualnih razlika samih ispitanika u njihovoj sklonosti da (sebi i drugima) priznaju da nasilje postoji, a drugim delom odraz realnog stanja da postojanje nasilne atmosfere u klubu međusobno podstiče različite forme nasilja. Rad je nastao u okviru projekta 179018 Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije. Ključne reči: sportisti, treneri, nasilje u sportu, stav prema nasilju conferenceObject 131 132 Knjiga rezimea; Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu