2026-06-10T08:22:33.173Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:1:5025 2017-04-28T14:45:32Z 1

SPORTSKI NOVINARI – AKTERI I ŽRTVE NASILJA U SPORTU 2009 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/1/5025 N. Petrović LJ. Bačanac Kao društvo svakodnevno smo suočeni sa drastičnim porastom agresivnog i nasilničkog ponašanja u svim segmentima društva – u porodici, školi, na javnim mestima, pa i u sportu. Jedan od pokušaja razumevanja datog problem ai njegovog prevazilaženja je i kroz akciju Karakterom protiv nasilja, koja uključuje ispitivanje svih aktera uključenih u sport. Sportski novinari redovno prate dešavanja u sportu i oko njega, dobro poznaju mnoge aktere i njihove odnose, pa su kao takvi dobar izvor informacija. Sledeća veoma važna stvar jeste uloga novinara i njihovog izveštavanja o sportskim događajima, posebno o incidentnim situacijama. Od načina na koji novinari prenesu informacije i vrste komentara koji daju može zavisiti dalja reakcija zainteresovanih strana. Novinari svojim izveštavanjem mogu da utiču na smirivanje napetosti nakon nekog problematičnog događaja, ali njihovo senzacionalističko i provokativno izveštavanje može da prouzrokuje proširenje već postojećeg problema. Polazna pretpostavka nam je bila da novinari koji izveštavaju i pišu o dešavanjima u sportu više nego prosečni gledaoci razmišljaju o tim problemima i teže da otkriju uzroke onoga (i pozitivnog i negativnog) što se dešava u sportu. Takođe, kako nisu direktno uključeni u postizanje cilja (nisu takmičari, rivali) mogu da ipak sa izvesne distance bolje i objektivnije vide potpuniju sliku, da bolje sagledaju razne aspekte i procene odakle dolaze problemi. Međutim, pokazalo se da sportski novinari i sami imaju dosta problema, od egzistencijalnih do raznih vrsta pritisaka – od statusa u okviru svojih redakcija do zahteva moćnih sportskih radnika kako da izveštavaju, da ti problemi boje njihovu percepciju i utiču na to da ni oni ne mogu biti potpuno objektivni posmatrači. U istraživanju je učestvovalo 93 novinara iz brojnih sportskih redakcija koji su odgovarali na veoma ekstenzivan upitnik koji je uključivao brojne socio demografske varijable, percepciju lično doživljenog i viđenog nasilja u sportu, faktora koji mogu izazvati nasilje i mera koje mogu voditi redukciji nasilja, stavove prema nasilju u sportu i njegovoj opravdanosti, kao i stepen lične agresivnosti, samopoštovanje i još neke psihološke karakteristike. Rezultati pokazuju da novinari izveštavaju da su često bili svedoci različitih vrsta nasilja na sportskim terenima: ismevanja, vređanja, fizičkih nasrtaja navijača na sportiste, sportista međusobno, pretnji roditelja, itd. Novinari najčešće uzroke nasilja nalaze u jednom opštem faktoru – društvenoj krizi, i jednom specifičnom – nameštanju utakmica, dok kao mere za rešavanje problema nasilja najčešće ističu potrebu za pooštravanjem kaznenih mera za sve oblike neprimerenog i nasilnog ponašanja u sportu. Međutim, sportski novinari pokazuju i visok prag tolerancije za nasilje koji se ogleda u prihvatanju stavova da je „normalno“ slaviti pobedu na neprimeren način, oštro kritikovati sudije ili trenere i slično. U diskusiji će biti ukazano i na uticaj ispitivanih sociodemografskih karakteristika i crta ličnosti na stavove novinara i njihovu percepciju nasilja u sportu. conferenceObject 136 138 Zbornik sažetaka