2026-06-10T09:45:06.808Z http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai

ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai:1:5018 2017-04-28T14:32:42Z 1

SPECIFIČNOSTI NASILJA PREMA I MEĐU MLADIMA U SPORTU 2012 http://ezaposleni.singidunum.ac.rs/rest/sciNaucniRezultati/oai/record/1/5018 D. Popadić LJ. Bačanac Ispitivanje koje je imalo za cilj da utvrdi rasprostranjenost i oblike nasilja prema i među mladim sportistima sprovedeno je upitnikom na uzorku od 399 mladih sportista oba pola i uzrasta od 13 do 17 godina u tri kontaktna timska sporta: košarci, fudbalu i rukometu, u šest regiona u Srbiji. Polovina ispitanika je saopštila da je u protekloj sezoni doživela neki oblik nasilja od strane svojih saigrača. Oko 40% ispitanika je navelo neki oblik nasilja od strane protivnika. Njih 63% je izjavilo da je lično doživelo neki oblik nasilja od strane trenera. Njih 60% je prisustvovalo nekim oblicima nasilja saigrača prema saigraču, a 52% je videlo neki oblik nasilja saigrača prema protivnicima ili sudijama. Najveći procenat sportista (66%) svedoče da su videli neki oblik nasilnog ponašanja trenera prema saigračima, protivnicima ili sudijama. Polovina sportista priznaje da su i sami bar jednom tokom sezone bili nasilni prema saigačima, protivnicima ili sudijama. Najčešće se javljalo verbalno nasilje, u vidu vređanja, ismevanja, pretnji i zastrašivanja. Kao najčešći vid doživljenog i viđenog nasilja od strane trenera/ica prijavljivano je kažnjavanje dodatnim fizičkim vežbanjem. Postojala je visoka povezanost između izveštavanja o različitim doživljenim, opaženim ili izvršenim formama nasilja, kao i njihova povezanost sa trenerovim vaspitnim strategijama. Upoređeni sa prikupljenim nalazima o nasilju u školama, ovi i ranije prikupljeni podaci o nasilju u sportu (Bačanac, 2010) ukazuju da, mada je sportsko okruženje ispunjeno znatno višom kompetitivnošću i sa više situacija koje bi mogle da isprovociraju nasilje, u njemu su učenici izloženi manje ozbiljnom nasilju, ređem bulingu (ponovljenom maltretiranju) i manjoj ličnoj pogođenosti nasiljem. Izdvojili smo nekoliko specifičnosti nasilja u sportu kojima bi se mogli protumačiti dobijeni rezultati: - Mladi sportisti uče da u sportu postoji tzv. sankcionisana agresija, postupci koji su pravilima u sportu dopušteni mada bi van sporta tretirani kao nasilni; granica je difuzna i lako obuhvati sve nasilne postupke koji nisu jasno zlonamerni. - Postoji izražena tendencija da mladi nasilne postupke trenera, koje bi u školskom kontekstu smatrali neprimerenim i nasilnim, ne vide kao nasilje, ne pripisujući im bitne odrednice nasilnog ponašanja koje podrazumevaju agresivnu nameru, štetu i neopravdanost. - Suzbijanje neposlušnosti, nediscipline i nasilja unutar tima su prioriteti trenera u radu sa mladim sportistima. Bolji rezultati u odnosu na nastavnike u suzbijanju vršnjačkog nasilja proizlaze otuda što moć kojom raspolažu treneri u radu sa decom, a posebno u kontrolisanju nasilja i nediscipline, prevazilazi moć dodeljenu drugim autoritetima u sličnim socijalnim situacijama, konkretno nastavnicima u školi. - Slučajevi nasilja unutar i između timova retko se tumače hostilnim atribucijama; dominantna su tumačenja situacionim faktorima (nervoza, želja za pobedom i sl.) koji ne vode neprijateljstvu i i eskalaciji. - Relativna rasprostranjenost tolerantnog stava prema grubosti u sportu i relativno retko traženje pomoći odraslih u slučaju ugroženosti nasiljem nije odraz etosa koji pozitivno vrednuje grubost i nasilje, već etosa rasprostranjenog među sportistima koji veliča borbenost i čvrstinu, ne grubost već podnošenje grubosti, a koji nije u koliziji sa takođe rasprostranjenim vrednovanjem fer-pleja. Sportski kontekst pruža šansu da se u raznovrsnim konfliktnim situacijama uvežbava nenasilna komunikacija, ali nosi i rizik da se različiti oblici nasilja previđaju i minimalizuju. conferenceObject 60. Naučno stručni skup psihologa Srbije